Geotermalni model Melenaca: proizvodnja i iskorišćenje toplote

Sačuvaj kao PDF Otvara dijalog za štampu: izaberite „Sačuvaj kao PDF“. Stranica se štampa kao izveštaj sa tabelama i grafikonom temperature.

Cilj

Ovaj projekat je studija slučaja. Na primeru jednog mesta odgovara na tri pitanja o geotermalnoj energiji u Vojvodini: koliko toplote tamo može da se dobije, kako bi izgledala proizvodnja iz bušotine i kako bi se ta toplota iskoristila, počevši od banje.

Za primer su izabrani Melenci u Banatu, kod Zrenjanina. Postoji banja, postoji bušotina u proizvodnji (Me-1/H), a javni podaci o njoj postoje u dva dokumenta, pa se račun može proveriti. Ostale bušotine Vojvodine prikazane su u 3D modelu; ovde se ista metoda razrađuje do kraja za jedno mesto, pa se može preneti na bilo koje drugo.

Projekat nije projekat bušenja ni studija izvodljivosti. Pokazuje red veličine toplotne snage, godišnje energije i investicije koju ta energija može da nosi, iz javnih podataka i navedenih pretpostavki. Svaka pretpostavka je označena i može se promeniti u kalkulatoru na kraju strane.

Polazište

Melenci su naselje u opštini Zrenjanin, na koordinatama oko 45,51° severno i 20,32° istočno, na nadmorskoj visini oko 78 m. Poznati su kao banjsko mesto. Kakav je sadašnji sistem banje, koliko bušotina radi i čemu služi toplota, nije u javnim dokumentima koje koristimo, pa model polazi samo od onoga što je objavljeno.

Objavljeni podaci o bušotini Me-1/H, iz Priloga 1 i iz Geotermalnog atlasa Vojvodine (2010):

Podatak	Vrednost	Izvor
Godina bušenja	1978	Prilog 1 (2005)
Stanje	u proizvodnji	Prilog 1 (2005)
Ukupna dubina	1.300 m	Prilog 1 (2005)
Kaptirani interval	445,2 do 560 m	Prilog 1 (2005)
Temperatura vode	33 °C	Prilog 1 (2005); Atlas, tabela 1 (2010)
Izdašnost	6,9 l/s	Prilog 1 (2005); koristi se u računu
Izdašnost u atlasu	10,3 l/s	Atlas, tabela 1 (2010); prikazana kao alternativa
Mineralizacija	2,5 g/l	Prilog 1 (2005)
Toplotna snaga	0,375 MWt	Izračunato iz 6,9 l/s i 33 °C
Toplotna snaga u atlasu	0,560 MWt	Atlas, tabela 1 (2010)

Za izdašnost koristimo podatak iz Priloga 1 uz studiju Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u AP Vojvodini (2005): 6,9 l/s. Atlas (Geotermalni atlas Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, 2010) za istu temperaturu navodi 10,3 l/s, a njegov red za Melence nema oznaku bušotine ni dubinu. Razlog razlike u javnim dokumentima nije objašnjen. Pretpostavljamo da je razlog jedan od ovih, ili njihov zbir:

1. Vreme merenja. Izdašnost samoizlivnih bušotina s vremenom opada, a dva dokumenta ne moraju biti iz iste godine ni iz istog ispitivanja.
2. Vrsta podatka. Jedan broj može biti optimalna izdašnost za rad, a drugi najveća izmerena pri ispitivanju, ili samoizliv prema crpljenju.
3. Drugi objekat. Red atlasa nema oznaku bušotine, pa može da se odnosi na drugu bušotinu u Melencima ili na više njih zajedno, dok Prilog 1 daje jednu bušotinu, Me-1/H.
4. Prepis i preračun. Atlas je sastavljen iz baze od preko 120 parametara po bušotini, pa razlika može da nastane pri prenosu ili preračunu jedinica.

Ništa od toga ne možemo da potvrdimo iz javnih dokumenata. Zato se račun vodi na protoku iz Priloga 1, a protok iz atlasa prikazan je kao drugi slučaj, za poređenje.

Atlas računa toplotnu snagu kao Q = m · (T − 20) · 0,004184, sa protokom u kg po 1.000 s i referentnom temperaturom od 20 °C. Sa protokom iz Priloga 1 to je 6,9 · 4,184 · (33 − 20) = 375 kW. Sa protokom iz atlasa, 10,3 l/s, dobija se 560 kW, tačno kao u njegovoj tabeli, pa je jasno da atlas svoju snagu računa iz sopstvenog protoka.

Geološki okvir

Melenci leže u Panonskom basenu, koji je u Vojvodini izgrađen od tri velika kompleksa: osnovnog gorja, neogenih tvorevina debelih mestimično preko 3.000 m, i kvartarnih sedimenata. Kora je tanka, 25,5 do 29 km, a toplotni tok iznosi 83 do 111 mW/m², iznad prosečnih oko 65 mW/m² za kontinente. Prema atlasu, najniži toplotni tok je u južnom Banatu kod Uljme, a najviši oko Subotice.

Atlas razlikuje četiri hidrogeotermalna sistema po dubini. Bušotina u Melencima, sa intervalom od 445 do 560 m, pripada prvom sistemu: sedimentima od površine do podine gornjeg ponta, koji su razvijeni na celoj teritoriji osim Fruške gore i Vršačkog brega.

Sistem	Stene	Izdašnost bušotina	Temperatura na ušću	Mineralizacija	Značaj
Prvi	Peskovi i šljunkovi, do podine gornjeg ponta	najčešće 6,7 do 13,3 l/s, najviše 28,3 l/s	u proseku oko 60 °C	1 do 9 g/l, najčešće 3 do 5	Najveći ekonomski značaj
Drugi	Peščari donjeg ponta i panona	2,5 do 5 l/s, najviše 7,3 l/s	najčešće 50 do 65 °C	5 do 12 g/l, do 20	Mali
Treći	Miocen, paleogen, jura, kreda	najčešće 5 do 10 l/s, najviše 25 l/s	do 54 °C, najčešće 40 do 50	do 50 g/l, agresivne vode	Mali
Četvrti	Trijaski krečnjaci i dolomiti, paleozoik	najčešće 8 do 17 l/s, najviše 47 l/s	do 82 °C, najčešće 40 do 60	0,5 do 50 g/l	Nedovoljno istražen

Izdašnost i mineralizacija bušotine Me-1/H (6,9 l/s, 2,5 g/l) leže unutar uobičajenih vrednosti prvog sistema. Temperatura od 33 °C je ispod proseka tog sistema od oko 60 °C, što je prirodno za plitak interval od 445 do 560 m. Prema atlasu skoro sve bušotine u Vojvodini rade samoizlivno, zbog pritiska i gasa rastvorenog u vodi, koji je pretežno metan.

Resurs

Temperatura tla ispod Melenaca

Atlas daje temperaturu na 500, 1.000 i 2.000 m. Digitalizovane karte atlasa (za potrebe 3D modela) daju za Melence:

Dubina	Temperatura stene	Šta se tu nalazi
500 m	37,3 °C	Kaptirani interval bušotine Me-1/H (445 do 560 m)
1.000 m	63,5 °C	Ispod kaptiranog intervala; ispod dna bušotine nije ispitivano
1.300 m	oko 80 °C	Dno bušotine Me-1/H
2.000 m	116,9 °C	Najdublja karta atlasa

Temperatura raste oko 52,5 °C po kilometru u prvom kilometru, a 63,5 °C se dostiže na oko 930 m dubine. Dubina na kojoj se dostiže izabrana temperatura:

Temperatura	Dubina
50 °C	oko 740 m
60 °C	oko 930 m
80 °C	oko 1.310 m

Temperatura vode na ušću bušotine (33 °C) niža je od temperature stene na istoj dubini (37,3 °C na 500 m), jer se voda hladi dok se diže. Ista razlika postoji i u celoj Vojvodini: kod 28 ispitivanja sa poznatim intervalom, atlas je topliji od vode za 5,8 °C u proseku (medijana 3,4 °C).

Susedne bušotine

Za poređenje, najbliže bušotine u atlasu:

Bušotina	Dubina, m	Temperatura, °C	Izdašnost, l/s	Toplotna snaga, MWt
Melenci, Me-1/H	1.300	33,0	10,3 (Prilog 1: 6,9)	0,560 (Prilog 1: 0,375)
Zrenjanin, Zr-1/H	870	48,0	3,96	0,464
Zrenjanin, Zr-2/H	503	24,0	3,67	0,061
Žitište, Ži-1/H	1.002	44,0	3,70	0,372
Banatski Karlovac, BK-1/H	510	26,0	15,9	0,399
Kikinda, Ki-4/H	1.203	57,0	4,80	0,743
Prigrevica banja, Pb-1/H	702	53,0	20,5	2,830

Poslednja bušotina je primer banje sa toplijom vodom i većom izdašnošću na sličnoj dubini. Pokazuje da je Melenci hladniji kraj raspona u Vojvodini, a ne gornja granica onoga što se u pokrajini dobija iz prvog sistema.

Resurs cele Vojvodine

Za razmeru: atlas navodi da je ukupna toplotna snaga istraženih hidrogeotermalnih resursa u 78 bušotina 72.606 MWt. Potencijalni resursi do 1.200 m dubine procenjeni su na 13,6 EJ, od toga hidrogeotermalni 3,95 EJ, a praktično se može iskoristiti oko 25 %, to jest oko 1 EJ. Srbija godišnje troši oko 0,63 EJ energenata. Do 2009. izgrađena su 24 sistema, te godine je radilo 12, a iskorišćeno je oko 23 % njihove raspoložive snage, to jest oko 8 % istraženih resursa.

Model proizvodnje

Proizvodnja je ono što bušotina daje: protok vode određene temperature. Toplotna snaga je

Q = protok × 4,184 × (temperatura vode − temperatura na izlazu)

u kW, sa protokom u l/s. Godišnja energija je snaga pomnožena sa ekvivalentnim satima punog opterećenja.

Model razmatra četiri slučaja:

1. Me-1/H, protok iz Priloga 1: postojeća bušotina, 33 °C, 6,9 l/s (Prilog 1). To je osnovni slučaj.
2. Me-1/H, protok iz atlasa: ista bušotina, 33 °C, 10,3 l/s (atlas). Prikazan je za poređenje, za slučaj da je podatak atlasa tačan.
3. Dublji horizont oko 1.000 m: atlas daje 63,5 °C u steni, pa se uzima voda od 55 °C na ušću. Protok 5 l/s je pretpostavka iz raspona drugog sistema (2,5 do 7,3 l/s). To nije merenje.
4. Nova bušotina oko 1.300 m: atlas daje oko 80 °C u steni, pa se uzima 75 °C na ušću i 8 l/s, pretpostavka iz raspona četvrtog sistema (najčešće 8 do 17 l/s). To nije merenje.

Slučajevi 3 i 4 pokazuju šta bi se dobilo ako bi dublji horizont dao vodu i protok kakve atlas dopušta. Ne znamo da li bi to bilo tačno u Melencima: bušotina je izbušena do 1.300 m, ali je ispitan samo interval od 445 do 560 m.

Model iskorišćenja

Voda se ne troši na jednom mestu. Model je vodi kroz lanac korisnika, redom po temperaturi koju traže:

1. Grejanje objekata do 35 °C, niskotemperaturno (podno) grejanje;
2. Bazeni do 28 °C;
3. Toplotna pumpa, koja vodu hladi do 15 °C i isporučuje toplotu na 45 °C, za sanitarnu vodu i radijatorsko grejanje.

Faza se preskače ako je voda previše hladna za nju. Zato bušotina od 33 °C ne greje objekte, greje bazene samo malo (33 → 28 °C), a veći deo energije daje toplotna pumpa.

Toplotna pumpa. Koeficijent učinka računa se kao 0,4 Karnoove vrednosti: COP = 0,4 · (T_izlaz + 273,15) / (T_izlaz − T_izvor). Za izvor od oko 22 °C i izlaz od 45 °C to je oko 5,4. Realni stručni raspon je 40 do 55 % Karnoove vrednosti; ovde je uzet donji deo. Sezonski koeficijent u radu je niži od ovog.

Kako se čita tabela. Prva kolona brojeva (Iznad 20 °C) je snaga na način kako je računa atlas, radi poređenja. Isporučena toplota je veća od toga, jer toplotna pumpa vodu hladi ispod 20 °C do 15 °C i jer se električna energija pumpe pretvara u toplotu. Deo isporučene toplote (struja pumpe) nije geotermalan.

Najvažnije iz tabele:

• Postojeća bušotina daje po podacima Priloga 1 375 kW iznad 20 °C, a sa pumpom oko 600 kW isporučene toplote, uz oko 85 kW struje. Sa protokom iz atlasa to je 560 kW, odnosno oko 900 kW.
• Voda od 33 °C nije za grejanje bez toplotne pumpe. Njena vrednost je u kupanju i u pumpi.
• Dublji slučajevi daju mnogo više po jedinici protoka: slučaj od 55 °C sa samo 5 l/s daje oko 900 kW isporučene toplote, oko 1,5 puta više nego postojeća bušotina sa protokom iz Priloga 1 (koliko i sa protokom iz atlasa), a slučaj od 75 °C više od 2 MW. Razlog je temperatura, a ne protok.

Fazni razvoj

Razvoj geotermalnog projekta delimo na deset faza, od preliminarnog pregleda do zatvaranja, a posle pregleda dolazi remont postojeće bušotine. Najrizičnije su faze pre izgradnje, jer tek remont, ispitivanje i bušenje potvrđuju resurs. Prilagođeno malom toplotnom sistemu u Melencima:

Faza	Šta se radi u Melencima	Odluka na kraju
1. Pregled	Prikupiti objavljene podatke (ovaj projekat); ustanoviti stanje postojeće bušotine i potrošnju toplote	Da li ima smisla ići dalje
2. Remont postojeće bušotine	Remont Me-1/H: pregled kolone i cementacije, čišćenje bušotine i filtera, zamena opreme na ušću; po potrebi otvaranje dodatnog intervala	Da li remont vraća ili povećava protok, i da li opravdava dalja ulaganja
3. Istraživanje	Ispitati Me-1/H posle remonta: protok, temperatura, pritisak, hemija vode; izvesti ispitivanje po intervalima	Koliko daje bušotina koja već postoji
4. Probno bušenje	Ako se ide na dublji horizont: nova bušotina ili produbljivanje	Da li dublji horizont daje vodu i protok
5. Planiranje	Projekat razvoda, toplotne pumpe i reinjekcije; dozvole	Finansijska odluka
6. Razvoj polja	Bušotina za reinjekciju, ako je potrebna
7. Izgradnja	Cevovod, izmenjivači, toplotna pumpa
8. Puštanje u rad	Podešavanje, obuka osoblja
9. Rad	Praćenje temperature i pritiska
10. Zatvaranje	Zatvaranje bušotina

Razvoj geotermalnog projekta obično traje 5 do 10 godina. Za mali toplotni sistem očekujemo kraće, ali tu procenu nemamo iz izvora.

Tri radna pravila koja primenjujemo:

• Fazni razvoj. Prvo mala jedinica koja odmah daje toplotu, pa dogradnja kad se resurs potvrdi. Tako se ulaganje deli, a rizik smanjuje.
• Uspešnost bušenja. Računamo da je uspešno oko 70 % bušotina, pa za svaku potrebnu bušotinu treba planirati više od jedne. Za šest uspešnih potrebno je devet.
• Učenje. Računamo da peta bušotina u istom polju košta najviše 80 % prve.

Ekonomija

Račun poredi trošak izgradnje sa vrednošću toplote koju sistem daje. Trošak je zbir šest stavki. Za dve od njih (bušenje i oprema) postoji javna procena iz 2012; za četiri nema javnog podatka za Srbiju, pa su dve uzete kao pretpostavke (toplotna pumpa i razvod), a dve nisu procenjene (remont i oprema za gas). Tabela daje osnovu svake brojke. Sedma stavka, bušotina za reinjekciju, računa se posebno, u tabeli izostavljenih stavki ispod.

Javni podaci su retki i stari: cena bušenja od 350 do 400 € po metru potiče iz bloga iz 2012. bez navedenog izvora, a cene toplotnih pumpi u Srbiji objavljene su samo za kućne jedinice. Remont postojeće bušotine nije uključen, jer za njega nema javne cene i prvo treba proceniti stanje bušotine. Zato su investicije za postojeću bušotinu u tabeli niže nego što će biti.

Vrednost toplote zavisi od goriva koje zamenjuje. Banja koristi struju, a moguće je da ima i sopstveno centralno grejanje na struju ili na gas, pa računamo sa oba slučaja:

• Grejanje na gas. Javni podatak je cena gasa za domaćinstva, 4,08 din/kWh bez poreza i taksi, koju je regulator utvrdio od 1. januara 2023 (N1, 28. novembar 2022); za privredu javnu cenu nismo našli. Uz kotao stepena iskorišćenja oko 0,9 i kurs od oko 117 din za evro to je oko 40 €/MWh toplote.
• Grejanje na struju. Javni podatak su ponude EPS-a privredi: 105,77 do 109,17 €/MWh za energiju, uz akcize i naknade od oko 25 €/MWh (021.rs, 20. april 2025), dakle oko 130 €/MWh. Električno grejanje daje toplotu sa iskorišćenjem blizu 1, pa toplota vredi isto.

Zato su prikazane tri vrednosti toplote: 40 (zamenjuje gas), 85 (srednja) i 130 €/MWh (zamenjuje struju); cene su bez PDV-a, a banja plaća po svom ugovoru. Istu cenu struje, 130 €/MWh, koristimo kao cenu struje za toplotnu pumpu. Stvarne vrednosti treba uneti u kalkulator.

Pogonski troškovi

Godišnji pogonski troškovi (OPEX) su struja toplotne pumpe, održavanje i ostali stalni troškovi.

Najveća stavka za postojeću bušotinu je struja toplotne pumpe (44 hilj. € godišnje pri 130 €/MWh), pa cena struje odlučuje. Ako toplotna pumpa zamenjuje jeftin gas (40 €/MWh), pogonski troškovi od 73 hilj. € godišnje pojedu većinu prihoda od toplote (97 hilj. €), i povrat je dug.

Povrat

Iz tabele (uračunati su pogonski troškovi, bez remonta i bez gasa iz vode):

• Postojeća bušotina, protok iz Priloga 1: investicija oko 0,63 mil. € (opseg 0,44 do 0,95), povrat 26,7 godina ako toplota zamenjuje gas (40 €/MWh), 4,8 pri 85 i 2,6 ako zamenjuje struju (130). Sa protokom iz atlasa investicija je 0,74 mil. €, a povrat 16,1, 3,6 i 2,0 godina.
• Dublji horizont (55 °C, 5 l/s, jedna nova bušotina do 1.000 m): oko 0,97 mil. €, povrat 13,3, 4,1 i 2,4 godine. Tek bušenje pokazuje da li voda postoji.
• Nova bušotina do 1.300 m (75 °C, 8 l/s): oko 1,19 mil. € (opseg 0,83 do 1,78), povrat 4,9, 1,9 i 1,2 godine.
• Šta to znači: ako toplota zamenjuje gas, povrat je dug u svim slučajevima (5 do 27 godina); ako zamenjuje struju, kratak (1 do 3 godine). Remont se dodaje na investiciju: pri 85 €/MWh svakih 100.000 € remonta produžava povrat postojeće bušotine za oko 0,8 godina.

Šta tabela povrata izostavlja

Tabela povrata ne sadrži bušotinu za reinjekciju, rizik da nova bušotina ne nađe vodu ni remont postojeće bušotine. Tabela ispod ih dodaje jednu po jednu i sve zajedno, pri srednjoj vrednosti toplote od 85 €/MWh.

Bušotina za reinjekciju je najveća od tih stavki: postojećoj bušotini dodaje oko 0,22 mil. € i produžava povrat sa 4,8 na 6,8 godina, a novim bušotinama dodaje 0,4 do 0,5 mil. €. Sa svim stavkama zajedno povrat postojeće bušotine je 7,8 godina, blizu granice, dublji horizont od 55 °C prelazi sa 4,1 na 7,1 godinu, a nova bušotina od 75 °C ostaje jasno isplativa sa 3,2 godine. Pri 40 €/MWh postojeća bušotina sa svim stavkama ne vraća investiciju u razumnom roku; tu vrednost i sve ostale daje kalkulator, u kom se mogu podesiti uspešnost bušenja i bušotine za reinjekciju.

Metan

Voda sadrži rastvoren gas, pretežno metan, pa postoji mogući prihod: gas odvojen iz vode i spaljen u kotlu zamenjuje kupljeno gorivo. Atlas daje 0,04 do 2,2 m³ gasa po m³ vode za prvi sistem, a za samu Me-1/H sadržaj nije objavljen, pa se prikazuje ceo raspon.

U donjem kraju raspona gas vredi oko 1 hiljadu € godišnje (1,5 % toplote), što ne pokriva ni opremu za odvajanje. U gornjem vredi oko 68 hiljada € godišnje, to jest 81 % vrednosti toplote postojeće bušotine. Zato gas nije uračunat u tabelu povrata: odlučuje merenje sadržaja gasa u Me-1/H. Ako je sadržaj visok, to menja račun: za postojeću bušotinu pri 40 €/MWh povrat pada sa 27 na oko 7 godina, ali bez opreme za odvajanje i zaštitu, koja nije procenjena. Gas se može uneti u kalkulator zajedno sa opremom.

Procena troškova u ovoj fazi pripada klasi 4 prema AACE: tačnost od −15 do −30 % na niže i +20 do +50 % na više. Opseg u tabeli je taj opseg, a ovaj račun, sa još više nepoznatih, ne može se nadati boljoj tačnosti.

Rizici i održivost

Resurs. Najveći rizik je da dublji horizont ne daje vodu ili daje manje od pretpostavljenog. Drugi sistem ima izdašnost od svega 2,5 do 5 l/s (najviše 7,3).

Hlađenje i pad pritiska. Uz dugo korišćenje pritisak u ležištu opada; kao radnu pretpostavku uzimamo vek ležišta od 30 do 50 godina. U Vojvodini je proizvodnja iz postojećih sistema pala od 1990. godine, od blizu 1,6 miliona m³ godišnje do 739 hiljada m³ u 2009. Uzroci nisu u atlasu razdvojeni na tehničke i tržišne.

Reinjekcija. Reinjekcija nije uračunata u tabelu povrata ni u pogonske troškove, jer za nju treba još jedna nova bušotina; ohlađena voda se za sada ispušta. Koliko bi ta bušotina produžila povrat, pokazuje tabela izostavljenih stavki. Za održavanje resursa računala bi se jedna bušotina za reinjekciju na dve proizvodne. U peskovitim slojevima prvog sistema reinjekcija je tehnički zahtevna (začepljenje), pa to treba proveriti pre odluke. Bez reinjekcije, ohlađenu vodu treba zbrinuti u skladu sa propisima.

Hemija i gas. Mineralizacija od oko 2,5 g/l je umerena. Voda sadrži rastvoren gas, pretežno metan (80 do 95 %), u količini od 0,04 do 2,2 m³ po m³ vode, pa postrojenje mora da ima odvajanje gasa i mere zaštite od eksplozije. Atlas upozorava na agresivnost i taloženje kamenca kod voda trećeg sistema.

Pravni okvir. Korišćenje geotermalne vode traži dozvole i, za bušenje, odobrenja nadležnih organa. Ovaj projekat ih ne razrađuje; to je deo faze 5.

Račun za vaš slučaj

Kalkulator koristi isti lanac korisnika i iste formule kao tabele. Promenite temperaturu, protok i pretpostavke; tabele na ovoj strani ostaju kao što su.

Izračunajte svoj slučaj

Promenite vodu, upotrebu i troškove; rezultat prati isti lanac i iste formule kao tabele iznad.

Temperatura vode na ušću

Protok

Ekvivalentni sati punog opterećenja godišnje

Vrednost zamenjene toplote

Cena struje

Održavanje, udeo investicije godišnje

Ostali stalni troškovi godišnje

Gas u vodi

Vrednost gasa

Nove bušotine

Dubina nove bušotine

Uspešnost bušenja

Cena bušenja

Bušotine za reinjekciju

Dubina bušotine za reinjekciju

Remont postojeće bušotine

Toplotna pumpa

Dužina cevi

Cena cevi položene

Oprema za korišćenje toplote

Oprema za korišćenje gasa

Iznad 20 °C (vrednost iz atlasa)

Grejanje objekata

Bazeni

Toplota toplotne pumpe

Struja toplotne pumpe

Koeficijent toplotne pumpe

Isporučena toplota

Toplota godišnje

Zamenjeni gas, vrednost godišnje

Pogonski troškovi godišnje

Neto dobit godišnje

Procena investicije

Povrat

Račun iz navedenih pretpostavki, a ne projekat. Ne zamenjuje ispitivanje bušotine, procenu njenog remonta ni studiju izvodljivosti. Uslovi korišćenja

Zaključak: kada se geotermalna bušotina isplati

Iz računa se vidi da isplativost ne zavisi od jedne brojke nego od četiri: temperature vode, protoka koji se stvarno koristi, goriva koje toplota zamenjuje i toga da li se koristi postojeća bušotina ili se buši nova. Tabele ispod važe za jednu novu bušotinu, sa svim pretpostavkama sa ove strane; dubina bušotine prati temperaturu vode.

Razumni periodi isplativosti. Naša procena, bez javnog izvora: povrat do 5 godina je jasno isplativ, od 5 do 10 godina je blizu granice, a preko 10 godina se ne isplati bez subvencije ili boljih uslova. Bušotina i razvod rade desetinama godina, ali ulagač traži povrat znatno ranije, a procena troška ima tačnost od −30 % do +50 %. Zato je povrat od 5 do 10 godina u okviru greške procene i ne može da se oceni bez studije.

Pretpostavka. Geotermalna bušotina u Vojvodini je jasno isplativa onda kada toplota zamenjuje skupu energiju ili kada je voda topla i protok velik. Konkretno:

• Toplota zamenjuje struju (oko 130 €/MWh): jasno isplativo skoro svuda, sa povratom do 5 godina za svaku kombinaciju osim najhladnije i najslabije (35 °C, 3 l/s: 7,3 godine, blizu granice).
• Toplota zamenjuje gas (oko 40 €/MWh): jasno samo za toplu vodu i veliki protok: 65 °C ili više uz 10 l/s ili više (2,3 do 4,8 godina) i 50 °C uz 20 l/s (4,2). Blizu granice je 50 °C uz 10 l/s (7,1), 65 °C uz 5 l/s (9,6) i 80 °C uz 5 l/s (7,4). Hladnija ili slabija bušotina se ne isplati (npr. 35 °C uz manje od 20 l/s, ili 65 °C uz 3 l/s: 19 godina).
• Srednja vrednost toplote (85 €/MWh): jasno isplativo za većinu kombinacija; blizu granice za male protoke (3 l/s pri 50 i 65 °C, 5 l/s pri 35 °C), a ne isplati se samo 35 °C uz 3 l/s.
• Prosečna bušotina prvog sistema (oko 60 °C, 7 do 13 l/s po atlasu) je pri 40 €/MWh od blizu granice do jasno isplative (65 °C: 9,6 godina uz 5 l/s, 4,8 uz 10 l/s), a pri višoj vrednosti toplote jasno isplativa.
• Melenci (33 °C, 7 l/s iz Priloga 1), postojeća bušotina bez bušenja: isplativo ako toplota zamenjuje struju (2,6 godina) i pri 85 €/MWh (4,8), a ne isplati se ako zamenjuje gas (27 godina). Uz bušotinu za reinjekciju i remont od 100.000 € povrat pri 85 €/MWh raste na 7,8 godina, blizu granice.

Zaključak je da u Vojvodini nema jednog odgovora: mesto sa toplom vodom i jakim izvorom, čija toplota zamenjuje struju ili skupo gorivo, isplati se jasno; hladan i slab izvor koji zamenjuje jeftin gas ne isplati se; između je široko područje gde sve zavisi od troškova, a to se ne može oceniti iz javnih podataka.

Šta nije uračunato, a menja zaključak: remont postojeće bušotine, reinjekcija, gas iz vode, stvarna potrošnja toplote (računa se da se sva toplota koristi 4.000 sati godišnje), subvencije i finansiranje, dozvole, hemija vode (kamenac, agresivnost) i rizik da nova bušotina ne da očekivanu vodu. Svaka od ovih stavki može da pomeri povrat iz jedne klase u drugu; za remont, reinjekciju i rizik bušenja tabela izostavljenih stavki pokazuje koliko.

Detaljne studije se mogu uraditi uz dobar tim stručnjaka (geolozi, bušači, termotehničari, ekonomisti), i tek one daju osnovu za odluku o ulaganju. Ova strana pokazuje da li takva studija za određeno mesto ima smisla.

Metod i ograničenja

• Podaci: jedna bušotina; za izdašnost koristimo podatak iz Priloga 1 (6,9 l/s), a atlas daje drugačiji (10,3 l/s). Ostalo je pretpostavka i označeno je kao pretpostavka.
• Temperature dubljih slojeva dolaze iz karata atlasa u klasama; na 2.000 m vrednost je sredina klase. Nisu merenje u Melencima.
• Toplotna pumpa: koeficijent 0,4 Karnoove vrednosti, uz izvor od oko 22 °C i izlaz od 45 °C. Stvarni sezonski koeficijent zavisi od proizvođača i režima rada.
• Opterećenje: model radi sa konstantnom snagom i ekvivalentnim satima. Potrošnju banje po satu i sezoni ne poznajemo.
• Cene: vrednost toplote (cena gasa i struje) i cena struje važe za druge potrošače nego što je banja u Melencima; održavanje i ostali stalni troškovi su pretpostavke bez javnog izvora. Prikazani su rasponi.
• Nije projekat: račun ne zamenjuje ispitivanje bušotine, hemijsku analizu vode, projekat sistema ni studiju izvodljivosti.

Izvori

Tema	Izvor	Šta sadrži
Bušotina Me-1/H	Prilog 1 uz studiju Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u AP Vojvodini (2005)	Dubina, interval, temperatura, izdašnost, mineralizacija
Izdašnost, snaga, hidrogeološki sistemi, resursi, iskorišćenje	Geotermalni atlas Vojvodine, izrađen u okviru Studije stanja i ocena resursa geotermalne energije AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine (2010)	Tabela 1 sa 78 bušotina, četiri sistema, resursi, iskorišćenost do 2009.
Temperature tla na 500, 1.000 i 2.000 m	Isti atlas, karte 5, 6 i 7, digitalizovane u 3D modelu	Temperatura u klasama od 0,5, 1 i 2 °C
Cena struje	021.rs, 20. 4. 2025: ponude EPS-a privredi 105,77 do 109,17 €/MWh uz akcize i naknade od oko 25 €/MWh	Cena struje za toplotnu pumpu i za grejanje na struju
Cena gasa	N1, 28. 11. 2022: cena gasa za domaćinstva 4,08 din/kWh bez poreza i taksi	Cena toplote iz gasnog kotla; javna cena za privredu nije nađena
Cena bušenja i opreme	Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, „Geotermalna energija Srbije“, 1. 9. 2012	Bušenje 350 do 400 € po metru, oprema za korišćenje oko 200.000 €; autor i izvor nisu navedeni
Cena toplotnih pumpi	Vreme, 20. 7. 2026; Kurir, 23. 7. 2026	Ugrađena kućna toplotna pumpa 3.000 do 15.000 €, bez navedene snage; cena po kW za veće jedinice nije nađena
Klasa procene troškova	AACE International, Recommended Practice 18R-97, Cost Estimate Classification System	Klasifikacija procene troškova prema zrelosti projekta

Toplotna snaga je računata po formuli atlasa (referentna temperatura 20 °C). Sve ostalo je metod i pretpostavke ove strane.

Šta je potrebno za jasniju sliku

Da bi se stekla jasnija slika, potrebno je:

1. utvrditi razliku u izdašnosti: 6,9 l/s (Prilog 1) prema 10,3 l/s (atlas), u originalnoj dokumentaciji: ko je merio, kada i šta je mereno;
2. uraditi procenu remonta bušotine Me-1/H: stanje kolone, cementacije i filtera, obim radova i njihov trošak. Procena odlučuje da li se ide na remont i koliko on može da poveća protok; trošak se tada dodaje na investiciju;
3. dobiti stanje banje: koliko bušotina radi, za šta se voda koristi, kolika je potrošnja toplote po mesecima;
4. zameniti pretpostavke merenjima (temperatura i protok dubljeg horizonta, ako se ispituje) i izmeriti sadržaj gasa u vodi Me-1/H, jer on odlučuje da li je gas prihod;
5. zameniti pretpostavke o cenama ponudama: toplotna pumpa, razvod i oprema, kao i cena bušenja, od izvođača, jer javni podaci za Srbiju nisu dovoljni.

Stanje

Oktobar 2026: model proizvodnje i iskorišćenja za Melence je urađen sa kalkulatorom; podaci su javni, a pretpostavke označene.

O ovoj strani

Ova strana je lični informativni rad, izrađen isključivo iz javno objavljenih podataka navedenih u izvorima. Studija slučaja ilustruje metod na primeru jednog mesta i ne opisuje stvarni sistem banje ni njene podatke. Ne koristi podatke, dokumentaciju ni procene bilo kog poslodavca ili kompanije, ne predstavlja njihov stav i nije ponuda usluga. Račun daje red veličine, a ne projekat: odluka o bušotini traži ispitivanje bušotine, procenu remonta, merenje gasa, stvarnu potrošnju toplote, ponude izvođača i detaljnu studiju koju radi stručni tim. Pogledajte i Uslove korišćenja.